Прочитајте поруку у целости:
Многи уметници који се баве позориштем за децу веома често користе фразу да је оно важно јер је публика позоришта за децу “будућа публика” позоришта за одрасле. Знам да сви они то говоре из најбоље намере, желећи управо да истакну велики значај позоришта за децу. Међутим, данас, када се широм света обележава Светски дан позоришта за децу, желим да се критички осврнем на ту фразу.

Ми, који се обраћамо малој и младој публици, не би требало да је посматрамо као некакву “будућу публику”, они су САДА, у овом тренутку, наша публика, највреднија на свету. Они САДА упијају приче које им причамо, раширених очију и отворених срца. Они устају и добацују ликовима на сцени. Они навијају за и против њих. Упозоравају их на опасности. Па, која публика толико спремно и без резерве улази у свет који смо изградили на сцени? 

Велики редитељ Паоло Мађели је, у свом љубавном писму београдском Позоришту “Бошко Буха”, написао: “Сада већ сви знају да, док се одрасли свим силама труде да униште овај свет, деца плове очију упртих у небо, или се провлаче кроз тајанствени тунел све док не пронађу центар наше Мајке Земље и пролазе кроз њу ако то желе. Ући кроз малену рупу на Јужном полу да би купили сладолед на Северном, а вратити се кући у влажном и топлом трбуху кита, за њих је авантура од двадесет минута”. Заиста смо привилеговани што имамо овакву публику. И да, наравно, они ће, ако им се обратимо са љубављу и поштовањем (и, молим вас, хумором!) заиста остати верна позоришна публика и када одрасту. Али, на нама је да се бавимо овим, САДАШЊИМ тренутком. Да чујемо нашу публику, ослушнемо шта мисли, осетимо како дише. Јер искуство позоришта се не завршава када се завеса спусти. Вредно искуство остаје у нама заувек.

Београд, 20. март 2024.
Милена Деполо