Иако је Сју Таусенд написала чак осам романа о Адријану Молу, који га прате од 13 ¾ до 46. године, у сећањима светске читалачке публике остаће најупечатљивија његова размишљања и проблеми из тинејџерског узраста. Објављен 1982, “Тајни дневник Адриана Мола (13 ¾ год.)” био је најчитанија књига енглеског говорног подручја осамдесетх и деведесетих година - генерације тинејџера су одрастале уз њега, идентификовале се, смејале и патиле заједно са њим.

“Тајни дневник Адријана Мола (13 ¾ год.)” је дневничка проза која, на урнебесно забаван начин, приказује живот пубертетлије-интелектуалца, који је често много смешнији читаоцу него главном лику. Иако је прича смештена у осамдесете године прошлог века, у Велику Британију у време владавине Маргарет Тачер, Адријанови проблеми су универзални и временски и просторно. Он расте у дисфункционалној породици, преживљава развод родитеља и одлазак мајке из породичног дома, трпи вршањачко насиље, отац му остаје без посла, преживљава патњу и срећу коју доноси прво велико заљубљивање. 

Представа Позоришта “Бошко Буха” настаје са жељом да се и нове генерације упознају са овим неодољивим јунаком, гласом младих, и заједно са њим поставе нека важна питања о одрастању. У представи је задржан дневнички – исповедни тон, па тако Адријан са публиком дели своја најинтимнија размишљања, водећи је кроз бурне догађаје из свог живота којим дефилују увнути ликови вршањака, родитеља, комшија, наставника, па је редитељка Татјана Мандић Ригонат стилски одредила ову представу као полифону монодраму.