У среду, 22. септембра,  је у Београду преминуо наш драги колега и пријатељ Ненад Ненадовић, један од омиљених глумаца најмлађе, али и оне старије публике. Био је члан Позоришта „Бошко Буха“ од 1987. године.

Ненад Ненадовић (1964 – 2021)

У среду, 22. септембра, је у Београду преминуо наш драги колега и пријатељ Ненад Ненадовић, један од омиљених глумаца најмлађе, али и оне старије публике. Био је члан Позоришта „Бошко Буха“ од 1987. године.

Ненад Ненадовић је рођен 20. октобра 1964. у Београду. Био је глумац од малих ногу. И то не само глумац, већ права звезда. Публика га је, још као дечака, препознавала из „Ваге за тачно мерење“ и „Бошка Бухе“, а наставнице у његовој школи су оплакале смрт његовог јунака Мољца из „Повратка отписаних“. Добијао је стотине писама дневно, из целе Југославије.

Завршио је глуму у последњој класи професора Миње Дедића, и одмах по дипломирању, запослио се у Позоришту „Бошко Буха“, својој „првој и последњој професионалној љубави“, како је сам говорио. Одиграо је на десетине улога – од своје прве професионалне улоге Бертрама у представи „Све је добро што се добро сврши“ Шекспира у режији Дејана Мијача, преко Вука у „Бајци у Вуку и Србима“, Раке у „Сумњивом лицу“, Ренца у „Зеленом птићу“, Принца Филипа у „Успаваној лепотици“, Њушке котлокрпе у „Сну летње ноћи“, па чувеног Митра Пјевца из „Царевог Заточника“, кнеза Вукана у „Принцу Растку – монаху Сави“, Министра у „Голом краљу“, Мсје Жака у „Мачору у чизмама“, Ловца у „Снежани и седам патуљака“, Оца у „Господару мува“, Господина Дарлинга у „Петру Пану“, Краља Грдана у „Звездарском витезу“, Новинара у „Тому Сојеру“, Феликса у „Флорентинском шеширу“, Ристе Тодоровића у „Госпођи Министарки“, Краља у „Успаваној лепотици“, Контеа од Албафиорите у „Крчмарици Мирандолини“, Тима у „Иза кулиса“, Вуксана у „Мајстори мајстори“, Господина Браунлоа у „Оливеру Твисту“, до последње у „Мачору у чизмама“ Игора Бојовића у режији Југа Радивојевића. Тешко је у овом тренутку помирити се са тим да речима. Последња улога. Веровали смо да ће их Ненад одиграти још на десетине.

Два пута је добио награду Гита Предић Нушић: 1996. за неколико улога у представи „Принц – аркадна авантура“ Небојше Ромчевића у режији Горчина Стојановоића и 1999. за улогу Луја XИИИ у представи „Три мускетара“ Александра Диме/Стевана Копривице у режији Милана Караџића. Од 2002. до 2005. Био је управник Позоришта „Бошко Буха“. За време његовог мандата, основан је ТИБА фестивал, интернационални фестивал позоришта за децу и младе.

Са Нешом је било лако радити. Увек ведар и насмејан, никад није уносио тежину у процес, а увек је долазио до глумачких креација која су освајала срца публике. Био је поуздан колега, неко на кога смо увек могли да се ослонимо, и са којим смо увек са радошћу стварали, али и делили приче из наших и његовог живот.

Осим његове Снежане, Јане и Мине, његове породице из Позоришта „Бошко Буха“, за Ненадом ће туговати и многа београдска деца, његови ђаци из школе глуме које је увео у магични свет позоришта, и којима је био велики пријатељ и ослонац.

Када једном поверујемо да Неша више није са нама, сећаћемо га се често и радо, са љубављу и радошћу што смо се срели у овом животу.