У нашем Позоришту биће премијерно изведена представа „Чардак ни на небу ни на земљи“ Ане Ђорђевић у режији Јане Маричић у суботу, 9. априла у 12.00 и у недељу 10. априла у 20.00 у Театру Вук.

Редитељ и сценограф Јана Маричић
Костимограф Марија Марковић – Милојев
Композитор Божидар Обрадиновић

ЛИЦА

Аждаја ТЕОДОРА РИСТОВСКИ
Принцеза Звездана МИЛИЦА СУЖЊЕВИЋ
Царевић Ненад МАРКО ПАВЛОВИЋ
Царевић Гвозден ЛУКА СЕВИЋ
Царевић Предраг СТЕФАН ЈЕВТОВИЋ
Отац МИЉАН ПРЉЕТА

РЕЧ ПИСЦА
Српске народне бајке , међу којима је „Чардак ни на небу ни на земљи“ вероватно најпознатија, у значајној мери по врсти основних мотива личе на све светске бајке, јер, као и све оне, понављајући сличне обрасце и архетипове, говоре о истом догађају – коначној победи Добра над Злим. Користећи универзални језик симбола и херметичну, репетитивну нарацију, која се често понавља из дела у дело као матрица која указује на правилности у том процесу, народне бајке целог света баве се истом причом над причама –процесом сазревања Добра до тачке у којој постаје препознатљиво, и самим тим довољно моћно. Оне говоре о истини, провереној кроз вишевековно искуство целог човечанства, да је истинско Добро увек и без разлике победник у животној утакмици, мада се та победа остварује, без разлике, кроз мукотрпне процесе савладавања бројних, неочекиваних, и често на изгледнесавладивих, искушења.

Заплет бајке „Чардак ни на небу ни на земљи“ почива на препознатљивом мотиву отмице принцезе од стране натприродне силе – звери, немани, аждаје. Застрашујуће моћна, и уједно дивља, девијантна сила отима од света и човекаоно најнежније, најлепше – његову душу, оличену у лику младе девојке. Све што је емотивно, интуитивно,поетично у мушком свету, окренутом експанзији и борби, бива отето, што је нека врста казне за занемаривање душевностии уједно искушење, које пред свет и човека ставља задатак да ту запостављену женственост врати назад.Али ко је међу људима довољно моћан да то учини, и које су особине неопходне за то? Фасцинантна истина о којој говоре многобројне народне бајке, а која идејна срж комада „Чардак ни на небу ни земљи“ је та да кључ за коначну победу Добра, спашавање душе и пут ка Целовитости, никада није тамо где се очекује, где се он гласно и самоуверено обећава. Он се увек налази у ненаметљивом, готово невидљивом,у оном најнеугледнијем, оном конвенционално најслабијем. Ни интелигенција и образовање, оличени у принцу Предрагу, ни изузетнафизичка снага, оличена у Гвоздену, нису особине довољне да човечанство спаси своју Звездану – своју светлост, своју душу. Њу може да спаси само оно што није подложно поткупљивању и сујети, и на шта се и у древном и модерном свету, најмање рачуна – безусловна братска љубав. Оличена у Ненаду, аутсајдеру у животној утакмици, истрајна жртвена Љубав, која нас обара на колена у понизности и скромности – то је оно што спасава свет од коначне пропасти и што, према бајци „Чардак ни на небу ни земљи“, мом позоришном комаду насталом по њеним мотивима, али и по небројеним бајкама и митовима широм света, увек, без грешке, чини да се најстарија светска прича, она о борби Добра и Зла, заврши слављем овог првог, у које сви, ма и не били свесни тога, верујемо свим срцем.

РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ
Био једном један дечак и звао се Ненад. Од њега се нико ничему није надао, јер је био трапав и уопште није био вешт са мачевима. Стално се саплитао и падао. Није умео да игра фудбал, а ни са игрицама није добро стајао. Ни читање му није ишло од руке, а тек швракопис какав је имао! И ту није крај: Ненаду је често цурио нос, а уместо марамице, користио је своје рукаве... Некад и ногавице, иако то звучи невероватно! Али, Ненад је имао један посебан дар. Био је добронамеран, а то не уме свако. И не само то, него је умео и да препозна кад је неко заиста добронамеран, а кад се претвара. Увек би осетио ако се неко само прави фин, а у ствари је злоћа. Веровао је да са претерано,неприродно финим бићима треба бити опрезан, јер често хоће да нас преваре. Као, на пример, Аждаја. Смешка се и ласка ти, а немаш појма шта у ствари мисли. Није ни тамо, ни овамо; ни на небу, ни на земљи. Него тако лебди у некој нејасноћи и претвара се. Е, ту је Ненад био мајстор. Да осети истину и поступи исправно. Зато је једнога дана постао прави цар. Слинав и трапав, али ипак цар.