Награде за ''Питам се, питам, колико сам битан''

Завршен је први ФАС / Фестивал Аситежа Србије!

Представа ''Питам се, питам, колико сам битан'' освојила је чак две награде. Према одлуци стручног жирија, у саставу Милена Деполо, драмска списатељица и драматуршкиња - испред позоришта Бошко Буха, Петар Лукић, глумац – испред Позоришта за децу Крагујевац, Анита Стојадиновић, глумица – испред Уметничке групе ''Хоп.Ла!'', Јелена Попадић Сумић, драматуршкиња и уредница у Дечијој редакцији РТС-а - испред Дечијег Позоришта Чарапа, Јелена Богавац, позоришна редитељка и драматуршкиња – испред Битеф театра, Давид Алић, позоришни редитељ – испред Позоришта лутака Ниш, Емил Курцинак, глумац – испред Позоришта младих Нови Сад, Драгиша Косара, глумац-луткар – испред Позоришта лутака Пинокио, Маријана Цветковић, културна радница и продуценткиња - испред Станице– сервиса за савремени плес представа је проглашена за најбољу представу на фестивалу.

Образложење стручног жирија: 

„Питам се, питам, колико сам битан“ је нежан, духовит, узбудљив сторителинг који поставља питања неуобичајена за позориште за децу и младе. Текст, режија, глумачка изведба, сценски покрет, музика и визуелни идентитет представе функционишу као органска целина, и доносе значајну причу о идентитету, породици, пријатељству, успеху, припадању... Истичемо значај оваквог репертоарског потеза Позоришта Бошко Буха, за које је ова представа свакако искорак, али истовремено и природан избор јер на репертоару једне од највећих кућа за децу и младе осим инсценација бајки и класика за децу, своје место треба да нађе и савремена литература намењена овој циљној групи.

Осим тога, према одлуци педагошког жирија, у саставу Сања Терић - Цедеум, Јелена Стојиљковић - Базаарт, Весна Шојић представа је једногласно проглашена за најбољу представу фестивала.

Образложење педагошког жирија: 

Пет глумаца на сцени нас уводе у чаролију порука и занимљивих сценских решења. Одличан текст који савршено комуницира са гледаоцима ма ког узраста били. Породица као фундамент битности за сваког појединца. Прича у центар дешавања ставља одраслог човека иако је представа намењена деци. Курт је задовољан својим послом и ужива у њему, али када се нађе у друштву са "пријатељима" који се баве важнијим занимањима, осећа се несигурно. Почиње да трага за "важнијим послом" због којег ће бити поштован и популаран у друштву и цењен код пријатеља. У тој потрази помаже му најмлађи син који, иако је најмлађи члан породице, показује знање, вештине, слободу у  комуникацији.  То путовање је зближило оца и сина. Сјајна драматизација чувене приче Ерленда Луа, сведена сценографија, музика која одлично прати промене у главном јунаку употпуњују доживљај ове представе. Костими и реквизити одлично дочаравају гледаоцу занимања јунака као и улоге споредних ликова у представи. Млади гледалац, а то може бити млађи или старији основац или средњошколац пратећи промене у главном јунаку и сам поставља себи питање колико је битан  и колико је важно бити прихваћен у друштву и по коју цену.  Истакнута је улога породице која даје подршку главном јунаку у његовој потрази за битним. Представа наводи младог гледаоца да размишља о томе ко је он, колико је битан себи, својој породици и свом окружењу. Колико је важно да се прилагодимо захтевима групе којој припадамо, а колико да будемо своји, оригинални и да не поклекнемо у том избору.

 

Честитамо!