О представи

“Госпођа министарка” – замишљена као архетип, комична маска, стање свести, деформација која нема пол ( и мушко је и женско својство), травестија. Прерушавање је својство племените позоришне игре која ствара смисао и трага за истинама о човеку, животу, друштву. Али игре прерушавања одлика су и политичког живота, део свакодневне матрице стварања пожељних “имиџа” на тржишту борбе за власт и моћ. Прерушавају се и људи и идеје. Општа травестија. Жанр свакодневнице. Властохлепље укида и разум. Некада су у позориште све улоге играли мушкарци јер је друштвено неприхватљиво било да жене глуме. Та позоришна пракса данас је огледало за нове пуританце и малограђане којима је неприхватљиво штошта, можда и да мушкарци глуме жене и жене мушкарце. Рам за представу је песма Јована Јовановића Змаја “Српска политика”: “Где је српска политика? Је л’ кувана ил’ је пресна? Је л’ скромна ил’ је бесна? Је л’ жедна ил’ је глада? Или игра или свира? Ил’ се мало рестаурира? Ил’ издише ил’ се рађа? Ил’ јој каква баба врача? Или пузи или седи? Ил’ се смеје ил’ се једи? Је л’ у двору  богатоме? Ил’ у гнезду враниноме? Има л’ цуцлу или звечку? Ил’ је гдегод у запећку? Је л’ у служби ил’ у миру? Ил’ у каквом манастиру?”

Време у којем живим позвало ме је да га мислим кроз Нушића, кроз његово љуто духовито комедиографско перо. Његови ликови нису безазлени, и кад им се смејем, ја их се и плашим. Одавно су се размилели свуда око мене, скројили друштво по сопственој мери, па се они данас нама смеју.

Министарку је Нушић писао тридесетих година прошлог века, у околностима развоја капитализма и грађанског  класног друштва  између два рата, а знамо шта су тридесете године изнедриле – и фашизам и национализам и тоталитаризам. Остајући у визуелном оквиру тридесетих, желела сам да подвучем континуитет друштвених деформација, менталитетских заума. Волела бих да Нушић није мој савременик, да је по његовом свету пала космичка прашина, али  анас његова актуелност боли и на нивоу реченице и ситуације, и друштвене дијагнозе.

Татјана Мандић Ригонат

сценски простор Тања Мандић Ригонат, Бранко Цвијић   

костимограф Ивана Васић, Ивана Шешлија - Студио КОНСТРУКТ

композитор  Драшко Аџић

сценски покрет Анђелија Тодоровић

сценки говор Љиљана Мркић Поповић    

 дизајн светла Срђан Цветковић

организатор Тања Перовић

асистент костимографа  Зорана Миа Радовић

асистент организатора  Мина Кораћ

инспицијент  Жељко Јаћић

суфлер  Миљан Миљановић

Лица

ЖИВКА Горан Јевтић

СИМА Михаило Тодоровић

ЧЕДА Милош Влалукин

ДАРА Урош Јовчић

РАКА Катарина Марковић

АНКА Немања Оливерић

ПЕРА ПИСАР  Саша Симовић / Jован Гулан

МОМАК из административног Предраг Грујић

ДР НИНКОВИЋ Иван Михаиловић,  Небојша Рако

РИСТА ТОДОРОВИЋ, почасни конзул Никарагуе  Ненад Ненадовић

Фамилија:

 УЈКА ВАСА Властимир Велисављевић, Бранко Цвејић

ТЕТКА САВКА Драгољуб Денда / Раде Марковић

ТЕТКА ДАЦА Бранислав Платиша

СОЈА РАСПУШТЕНИЦА Жарко Степанов / Стојан Ђорђевић 

ТЕЧА ЈАКОВ Мирослав Жужић

МИЛЕ Растко Вујисић

ЈОВА ПОП – АРСИН Дарко Ивић

САВА МИШИЋ Стефан Ковачевић

ПЕРА КАЛИНИЋ Срђа Бјелогрлић

ГОСПА НАТА, бивша министарка Марко Јањић

ЖАНДАРМИ Миљан Миљановић, Ален Алидини