О представи

Представа „У страху су велике очи“, по тексту Милене Деполо, у режији Милана Караџића узима за полазну тачку српске народне бајке. Текст говори о четворо деце која се у сред ноћи изгубе у планини. Да би се сачували од страха који их савладава због мистериозног гласа који одјекује у ноћи, они једни другима причају и одигравају бајке (‘’Дивљан’’, ‘’Ђаво и његов шегрт’’,’’Аждаја и царев син”). Поред дечјих страхова и проналажења начина да се они надвладају, тема ове представе је игра. На празној сцени, уз шкрињу са костимима и ситним реквизитима, који се уз помоћ глумачке игре трансформишу у разне ликове, бића, предмете и пределе из народне митологије, представа позива децу да својом имагинацијом учествују у стварању целине. Представа заправо сваким извођењем изнова настаје пред очима публике.

костим и сценографија Јелена Стокућа

композитор  Ирена Поповић

кореографија  Бојана Мишић

мајстор светла  Срђан Цветковић

организатор Тамара Милосављевић

инспицијент/суфлер  Слободан Поповић, Михаило Тодоровић 

Лица

ПАВА Јелена Тркуља, Невена Ристић

ЈАЊА Маја Лукић

ЗАВИША  Урош Јовчић

ЂУРА Александар Радојичић, Немања Оливерић

Страшни глас / Дивље дете / Мали Јова  Матеја Ђукић, Урош Најкић