О представи

Након паузе од четири године, представа ”Оливер Твист” се враћа на репертоар Позоришта ”Бошко Буха”. Била је то представа у чијем смо стварању тада неизмерно уживали, а врло брзо је заволела и наша дечја, али и одрасла, публика. Међутим, убрзо се десила пандемија вируса ковид 19 и извођење ”Оливера” постаје прекомпликовано у тим околностима. У међувремену, деца из поделе расту, постају студенти (неки и студенти глуме), а ми остајемо без нашег Ненада Ненадовића, чији су ученици били кључни део ове представе, а у којој је и он остварио изузетну улогу Господина Браунлоа. 

Ипак, наша жеља да се ”Оливер” врати на сцену била је јача од свега, и сада се то коначно догађа на радост свих нас, и на радост публике. Знамо да би се и наш Неша радовао…

Пре ове верзије, роман „Оливер Твист“, капитално дело Чарлса Дикенса, био је предмет бројних позоришних, филмских адаптација, а у Позоришту ”Бошко Буха” игран је у две верзије – 1964. године по драматизацији Бранислава Крављанца у режији Бојана Ступице, и 1998. године по драматизацији Џеремија Брока у режији Небојше Брадића. У овој нашој поставци, трећој (а сада и четвртој) по реду на сцени Позоришта ”Бошко Буха”, настојали смо да ову врло суморну и тешку причу што је могуће више приближимо малом гледаоцу. То смо постигли на неколико начина. Пре свега – самом глумачком поделом, јер у овој представи све ликове деце играју деца-глумци, што ће допринети лакшој идентификацији гледалаца са причом и осећању емпатије према главном јунаку. Такође, настојали смо да причу не лишимо оне обавезне дозе хумора коју негује и сам Дикенс, а без које би било немогуће испратити животопис младог Оливера по дну друштвене лествице Лондона 19. века. И на крају, иако смо у највећој мери поштовали оригинално дело, мисао-водиља ове наше представе у потпуности припада савременом тренутку и данашњој идеји о борби за права детета. Она је садржана у реплици коју изговара лик Роуз: “Како дете може само од себе да буде лопов?” Управо због своје дечје неискварености и честитости, Оливер на крају стиже до своје награде – стицања породице. За разлику од других адаптација (и од оригинала), у овој смо и осталим малим јунацима, припадницима лондонског подземља, пружили прилику за покајање управо зато што су само - деца.

Милена Деполо, ауторка драматизације

Милан Караџић, редитељ представе 

СЦЕНОГРАФ Борис Максимовић

КОСТИМОГРАФКИЊА Драгица Лаушевић

КОМПОЗИТОРКА Ирена Поповић

КОРЕОГРАФ И СЦЕНСКИ ПОКРЕТ Небојша Громилић

ДИЗАЈНЕР СВЕТЛА Срђан Цветковић

СУФЛЕРКА Ана Бата

ИНСПИЦИЈЕНТ Миљан Миљановић

ОРГАНИЗАТОРКА Татјана Перовић

АСИСТЕНТКИЊА ОРГАНИЗАТОРКЕ Милица Цветковић

Лица

ОЛИВЕР ТВИСТ *Алекса Микић / *Вељко Вујовић / *Ђурађ Миловановић 

ПРИПОВЕДАЧ Урош Јовчић

ФЕЈГИН Немања Оливерић

ВРДАЛАМА *Вељко Брђанин / *Марко Јакшић

НЕНСИ Теодора Ристовски

САЈКС Милош Влалукин

ГОСПОДИН БАМБЛ Марко Гверо

ГОСПОЂА КОРНИ Катарина Гојковић

МОНКС Mарко Павловић

БРАУНЛО Марко Јањић

РОУЗ *Милица Радоњић / *Тара Думоњић

ГОСПОДИН СОУБЕРИ / ЏАЈЛС / ПРОДАВАЦ КЊИГА Владимир Тешовић

ГОСПОЂА СОУБЕРИ / ГОСПОЂА БЕДВИН Александра Симић

ГОСПОДИН ГРИМВИГ Бранислав Платиша

БОБИ Ђорђе Кадијевић

НОА КЛЕЈПОЛ *Растко Милутиновић / *Теодор Радивојевић

ШАРЛОТA *Наталија Обреновић / *Сара Вуксановић

Вођа групе деце из сиротињског дома, Фејгинове банде и групе грађана и грађанки Лондона *Александра Зеленковић / *Тара Петровић

Дечаци из сиротињског дома/Фејгинова банда/Грађани и грађанке Лондона *Андреј Вујошевић, Андрија Фемић, Валентина Манојловић, Даница Бошковић, Матија Громилић, Милица Вуксановић, Петра Семиз, Реља Бошковић, Симеон Обрадовић, Симона Бељац, Филип Ђурић, Тадија Петровић, Тара Љушковић

*Деца – полазници Школе глуме и говора Омладинског позоришта Дадов, Дечје драмске групе Радио Београда, Школе глуме Снежане и Ненада Ненадовића, школе глуме Први кораци и УМС.