(извор: Костић, Веселин, „Стваралаштво Виљема Шекспира“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.)

У поделама Шекспирових комада, „Сан летње ноћи“ обично се описује као његова зрела комедија, уз „Млетачког трговца“, „Много вике ни око чега“, „Како вам драго“ и „Богојављенску ноћ“, које одликује богатство заплета и суверено владање комичним драмским обликом.

Сам наслов, „Сан летње ноћи“, односи се на ноћ 23. јуна, најкраћу у години, која је у енглеском фолклору била повезана са одласцима у природу, забавама на отвореном, и веровањима о посебно снажном деловању натприродних бића у то доба године.

Претпоставља се да је комедија настала око 1595., као пригодна забава за свадбено славље у неком великашком дому. И сама прича о венчању Тезеја и Хиполите може се схватити као комплимент аристократским младенцима – Тезеј и Хиполита су публика за коју занатлије приказују игру о Пираму и Тизби као што су прави младенци били публика за коју се приказује цела комедија „Сан летње ноћи“.

Заплет „Сна летње ноћи“ није у целини позајмљен из неког извора (као што је обично случај са Шекспировим комадима), али се могу уочити појединачни мотиви из разних књижевних традиција. Највероватнији извори су Овидијеве „Метаморфозе“, Плутархови списи о Тезејевом животу, Апулејев „Златни магарац“, Чосерове „Кентерберијске приче“, а има и мотива из ранијих Шекспирових дела. Ситуација у којој се два заљубљена младића боре за исту девојку постоји и у „Два витеза из Вероне“, а игра о Пираму и Тизби је пародична аналогија трагичног мотива из „Ромеа и Јулије“. Значајан је и утицај енглеског усменог предања и народних прича, одакле је преузет читав вилински свет.

„Сан летње ноћи“ називан је, свакако са разлогом, чудом композиције. У овом комаду је усложњавање драмског заплета доведено до виртуозитета. Преплиће се чак пет прича: о венчању атинског војводе Тезеја и амазонске краљице Хиполите, доживљаји младих атинских љубавника Хермије, Лисандра, Хелене и Деметра, свађа вилинског краља Оберона и краљице Титаније око пажа, припрема аматерске представе о Пираму и Тизби, и сама трагична љубав Пирама и Тизбе, која чини садржај те „драме у драми“. Све те приче међусобно су повезане у наизглед једоставан и праволинијски след догађаја свеприсутним мотивом љубави, који се у овом или оном облику, занесењачком или сталоженом, комичном или трагичном, узвишеном или приземном, појављује кроз цео комад.

Радња комада „Сан летње ноћи“ развија се у три става. Почетак се дешава на двору и обојен је претећом, скоро трагичном нотом, јер Хермији прети смрт уколико не послуша оца и не уда се за Деметра. У другом ставу личности одлазе у шуму, у којој разум уступа место страстима, избијају неспоразуми, делују оностране силе, све до отрежњења које наступа на крају. У последњем ставу, радња се поново преноси у Атину, успоставља се склад и образују се нове друштвене ћелије, то јест склапају се бракови који обећавају трезвеност, срећу и плодност у будућности.

Богатству и занимљивости ове драме доприносе и ликови који се налазе на четири нивоа реалности: једну групу чине онострана шумска створења, другу романтични љубавници, трећу реалистичне и приземне занатлије и четврту наглашено фиктивни ликови из игре о Пираму и Тизби. Свака од тих група чини засебан свет, дефинисан и постављен у комичну перспективу самим постојањем осталих светова.

Ову драму скоро је немогуће критички објаснити: њена лепота се увек може осетити. „Та мала драма као да је рођена од осмеха“, каже Бенедето Кроче, а по Џону Китсу она је „дело дубоког зеленила“. За Хазлита је читање „Сна летње ноћи“ као „тумарање по месечином обасјаном гају: описи одишу лепотом као што леје пуне цвећа одају миомирис“.

 Милена Деполо  

превод Велимир Живојиновић

драматург Милена Деполо

сценографија Зорана Петров                      

костимограф Јелисавета Татић Чутурило

композитор Владимир Пејковић

сценски покрет Дамјан Кецојевић

кореограф Небојша Громилић

сценски говор др Љиљана Мркић Поповић

организатор Тања Перовић

ОБЕРОН Небојша Глоговац

ТИТАНИЈА Андријана Оливерић

ПУК Дејан Дедић

ВРАТИЛО Немања Оливерић

ЛИСАНДЕР Иван Михаиловић

ДЕМЕТАР Урош Јовчић

ХЕРМИЈА Јована Стојиљковић

ХЕЛЕНА Јелисавета Караџић

ТЕЗЕЈ Дејан Луткић

ХИПОЛИТА Драга Ћирић

ФИЛОСТРАТ и ДУЊА Бранислав Платиша

ДУШИЦА Владимир Тешовић

ФРУЛА Владан Дујовић

ЊУШКА Стефан Бундало

ГЛАДНИЦА  Александар Милковић

ЕГЕЈ Бора Ненић

ВИЛА Теодора Живановић

ВИЛИНСКИ СВЕТ Јелена Давидовић, Лидија Новаковић, Марија Андрић, Марија Михаиловић, Милена Рашуо, Наташа Ненадић, Теодора Бошковић, Нина Здравковић